Kako modernizovati kuću staru više od 60 godina, a da pritom ne izbrišete ono zbog čega je posebna? Villa Rossi u italijanskoj Ivrei pokazuje da odgovor nije u tome da se sve promeni, već da se dobro osmišljena arhitektura prilagodi današnjem životu.
Vila je izgrađena krajem pedesetih godina za rukovodioce kompanije Olivetti, u gradu koji je zahvaljujući viziji Adrijana Olivetija postao važan primer povezivanja industrije, arhitekture i dizajna. Danas je deo UNESCO lokaliteta Ivrea, industrijski grad 20. veka.
Stara arhitektura, pametnije rešenje
Obnovu je vodio arhitektonski studio G Studio, sa Enrikom Džakopelijem na čelu. Cilj je bio da se sačuvaju prepoznatljiva fasada, originalni detalji i karakteristična modernistička geometrija, ali i da kuća postane energetski efikasnija i udobnija za život.
Na prvi pogled, vila i dalje izgleda kao pažljivo očuvan primer arhitekture svog vremena. Tu su ravni krovovi, svetli kameni elementi, terakotne brisoleje i zastakljene lođe koje filtriraju svetlost. Posebnu pažnju privlači i dugački ogradni zid sa reljefom inspirisanim spiralnim logotipom Olivettija. Drugim rečima, karakter kuće nije morao da se menja da bi ona dobila savremeniji način funkcionisanja.
U enterijeru su intervencije bile svedene. Deo starih podnih obloga zamenjen je parketom od bagremovog drveta, dok su originalni nameštaj po meri i drugi vredni elementi sačuvani i obnovljeni. Nije, dakle, bilo potrebe da kuća dobije potpuno novi identitet. Bilo je dovoljno da se njen postojeći karakter ponovo istakne.
Energetska obnova bez velikog vizuelnog preokreta
Najveći izazov bio je da se poboljša energetska efikasnost bez narušavanja izgleda objekta. Zato su korišćena rešenja koja ostaju gotovo nevidljiva: unapređena je izolacija zidova plutanom, korigovani su toplotni mostovi, a originalni prozori su obnovljeni i dobili staklo sa niskom emisijom toplote. Krov je takođe prilagođen kako bi se poboljšala unutrašnja udobnost i cirkulacija vazduha.
Kombinacija ovih intervencija omogućila je da se vila unapredi do energetskog razreda B, uz očuvanje arhitektonskih karakteristika.
Villa Rossi je dobar podsetnik da održiva arhitektura ne mora uvek da znači novu zgradu, nove materijale i potpuno drugačiji izgled. Ponekad je mnogo zanimljivije unaprediti ono što već postoji.
A ako kuća iz pedesetih danas može da bude udobnija i energetski efikasnija, a da pritom sačuva svoj originalni karakter, možda je to i najlepša vrsta renoviranja. Ona koja ne pokušava da izbriše prošlost, već joj daje razlog da traje.
