Na prvi pogled, Casa Sombras izgleda mnogo jednostavnije nego što jeste. Sa ulice gotovo da deluje kao prizemna kuća, ali se iza zatvorene fasade kriju tri nivoa koji se spuštaju niz strmu padinu prema zalivu i Pacifiku.
Kuću u Zihuatanehu projektovao je studio Seiro Arquitectura za par koji se bavi kreativnim poslovima. Zamišljena je kao dom za svakodnevni život, druženje, čitanje i rad, ali je sve vreme prilagođena terenu na kojem je izgrađena.
Sa ulice skromna, iznutra potpuno drugačija
Casa Sombras nalazi se na brdu Cerro del Vigía, a visinska razlika između pristupne ulice i nižeg puta iznosi više od 15 metara. Umesto da pokušaju da izravnaju teren, arhitekte su ga iskoristile kao osnovu za raspored kuće. Zbog toga se objekat prirodno spušta niz brdo, dok njegovi različiti nivoi ostaju gotovo nevidljivi sa ulice. Zatvorenija fasada pritom štiti privatnost, ali i pravi zanimljiv kontrast onome što se dešava sa druge strane. Jer kada jednom uđeš u kuću, pejzaž preuzima glavnu ulogu.
Dnevna soba se otvara prema zalivu
Ulazni deo je namerno zatvoreniji, a zatim se prostor iznenada otvara prema moru, zalivu i okolnom zelenilu. Na glavnom nivou povezani su dnevna soba, trpezarija i kuhinja, a ceo prostor nastavlja se na terasu i infinity bazen. Tako dnevni boravak praktično prelazi napolje. Kuhinja je postavljena u centru zajedničkog prostora, pa ostaje deo druženja i kada se kuva za veći broj ljudi. Drugim rečima, ovde ne postoji ona situacija u kojoj neko ode u kuhinju i nestane iz društva na pola večeri.
Kuća je organizovana po načinu života
Jedno stepenište vodi prema glavnoj spavaćoj sobi, prostoru za čitanje i zabavu, dok drugo vodi ka gostinskim sobama i studiju za umetnički rad. Takva podela omogućava da se različiti delovi kuće koriste nezavisno, bez stalnog prolaska kroz ceo prostor. Istovremeno, ona prati osnovnu ideju projekta: kuća je podeljena između odmora, svakodnevnog života i kreativnog rada, pa svaki nivo ima svoju atmosferu.
Senka je važan deo projekta
Naziv Casa Sombras odnosi se na senku, što ima smisla kada se pogleda način na koji je kuća projektovana. Duboki krovni prepusti, natkriveni prolazi i zelenilo uz ivice objekta štite unutrašnjost od jakog sunca, a pritom omogućavaju da kuća ostane otvorena prema pejzažu.
Materijali su jednostavni i prirodni. Polirani cement kombinovan je sa sivim mermerom, glinenom opekom, drvetom parota i lokalnim agregatima. U bazenu je korišćen rečni kamen, dok je konstrukcija prilagođena seizmičkim uslovima ovog područja Meksika.
Najvažnije je bilo ne boriti se sa terenom
Casa Sombras pokazuje koliko dobar arhitektonski projekat može da dobije kada se ne pokušava da priroda prilagodi zgradi. Ovde je bilo obrnuto. Kuća prati padinu, koristi njene visinske razlike i otvara najbolje delove prostora prema pejzažu. Zbog toga se more, vegetacija i promena svetlosti ne doživljavaju samo kroz prozore, već postaju deo svakodnevnog života.
I možda je upravo to ono što ovu kuću čini toliko zanimljivom: nije napravljena uprkos terenu, već upravo zbog njega.
